Izbor saranske udice je jedan od presudnih faktora za uspjeh, a kako je ona jedan od naj jeftinijih dijelova pribora, njena uloga je velika prilikom ribolova.
Prepoznaju se lako jer su mnogo vece i deblje od standardnih udica, a vecinom imaju malu usicu kroz koju se moze provuci nit, odnosno mnogo je bolje koristiti ovakve udice nego one koje ih nemaju.
Razloga je mnogo, jer udica sa spljostenim krajem lako moze da vam prereze materijal koji koristite za predvez ili ga jednostavno vremenom ostetiti, a o smaranju vezivanja i kvalitetu istog cvora da i ne govorim, takodje poznati sistem vezanja, cvor bez cvora je skoro nemoguce uspjesno odraditi ( da on bude siguran) na takvim udicama koje nemaju usicu da se moze provuci najlon..
Mnoge sarandzije nisu ni svjesni koliko se sarani poigravaju s njihovim montazama, a ne budu zakaceni.
Sve ovo potvrdjuju i podvodni snimci koji prikazuju kako saran usisa mamac i izbaci ga, a ne biva zakacen!
Pogresna udica vas moze kostati lijepih riba koje necete zakaciti, a i ako ih zakacite sanse su male da se slikate sa ribom.
Saran je jaka i veoma lukava riba, pogotovo oni iskusniji i veci primjerci koji veoma lako provale vasu podvalu i sa njima se nemoze svako nositi.
Njegova velicina dokazuje da on nije tako naivan, jer bi do sada bio upecan..
Kovane saranske udice su dugo godina bije jedine na nasem trzistu i vazile su za najbolje, i danas dan se koriste jer su veoma jake, odnosno robusne koje mogu zadrzati i veoma jaku i veliku ribu, mada njihova mana je upravo njihova tezina jer iskusniji saran koji ima iskustvo sa udicama, lako ce provaliti po tezini mamca da on nije siguran, a upravo zbog tezine udice.
Druga zamjerka im je da se ponekad mogu i ispraviti, o hrdjanju da ne govorimo, jer bilo kakav miris metala, odnosno covjeka daje saranu upozorenje da mjesto nije sigurno i on ga napusta glavom bez obzira.
Moderne karbonske udice za sarana su skoro pa izbacile kovane, jer imaju sve sto i kovana, a veliku prednost u manjoj tezini, koju i lukavija riba tesko provali.
Karbonske udice su hemijski ostrene, jako cvrste i lagane te imaju veliku prednost u odnosu na stare dobre kovane.
Ovakve udice se u modernom saranskom ribolovu smatraju za jednokratnu upotrebu jer ne preferiraju ostrenje, mada se uspjesno mogu naostriti i jos dugo koristiti uz pomoc sitnog brusa, odnosno specijalnog lata za ostrenje udica sto svaka iole ozbiljnija i opremljenija prodavnica ribolovackog pribora ima u svom asortimanu.
Izbor saranske udice je veliki korak, a mnogo faktora utice kako je pravilno odabrati.
Ako izaberemo tanku udicu imamo mogucnost paranja usta ribe i gubitak, pogotovo ako pecamo na komercijalnim jezerima itd. jer su tu ribe dosta puta kacane i njihova usta su veoma slaba i osjetljiva.
E drugo je ako uzmemo robusnu udicu, saran je provali i mi ostanemo bez ulova, sve u svemu najbolje je neka zlatna sredina.
Naravno sve zavisi od mamca na koji pecamo jer nema univerzalne udice sa kojom mozemo pecati na sve mamce, cak samo kad pecamo na objli mnogo znaci kakva je udica u sklopu kompletne montaze!
Treba napomenuti da prevelike ili premale udice mogu biti cist promasaj, jer lako gubimo ribu, a o traljavosti kacenja da i ne govorim.
Neka osnova je da udica bude siroka, odnosno njen luk, kao i sirina mamca na koji pecamo.
Jednom sam pecao na jako malom jezeru, znajuci da tu ima sarana, medjutim moja montaza koja je bila standardna, odnosno koja mi je donosila najvise ulova nije urodila plodom.
Tek kad sam stavio manju udicu dobio sam griz, ali i izgubio ribu nakon samo 20 sekundi drilanja.
Sjeo sam i razmislio, velika udica, odnosno standardna ne pali, to je samo znak da je riba imala iskustva sa udicama i dobro prepoznaje mamce sa i bez udice.
Mala udica je ok, ali nema svoj ugao kacenja i plitko je dokacila ribu te sam je izgubio.
Shvatio sam da mi treba standardna udica, kao sto sam je i imao na montazi, ali mnogo laksa da je riba ne provali, ili balansiranje mamca.
Upotrijebio sam oboje, ali jako umjereno, u roku 30 minuta sam imao dve prelijepe ribe!
